Школа „Бранко Радичевић“ основана је као трећа основна школа у Неготину, пошто су две постојеће школе „Вук Караџић“ и „Вера Радосављевић“ постале претесне да приме све мале Неготинце.
Градња школске зграде започета је 1980. године, а завршена је 1982. године.

То је спратна зграда, модерне архитектуре. Школа је почела да ради под именом „Јосип Броз Тито“, чији ће назив носити до 1993. године када ће узети име омиљеног песника младих – Бранка Радичевића.

Пошто је школа почела са радом 01.09.1982. године, а школска зграда завршена и свечано усељена тек 29. новембра исте године, њени први ђаци који су издвојени из две већ поменуте школе а територијално су припадали новој школи, наставу су пратили у својим тада већ бившим школама и у учионицама Педагошке академије(некада Учитељске школе). И наставни кадар је, поред новопримљених наставника, делом преузет из основних школа „Вук Караџић“ и „Вера Радосављевић“.

Први директор школе био је Мирослав Видосављевић, наставник разредне наставе, који је већ раније био именован и који је пратио градњу објекта. Новоизграђеној школи припојена су и четвороразредна одељења у суседним селима Видровцу, Чубри, Трњану и Поповици, чији су ђаци после завршеног четвртог разреда даље школовање настављали у својој матичној школи у Неготину свакодневно путујући школским превозом. У поменутим селима, тада је у сва четири разреда било по 20- 36 ученика, а радила су по два учитеља. Изузетак је било село Видровац у коме је радило троје учитеља, у комбинованим одељењима.

Нова школа је тада, у матичној и у подручним одељењима, имала 893 ученика. Страни језици почели су се изучавати у вишим разредима. У почетку су деца учила енглески и руски језик, а касније и немачки језик. Због све слабијег интересовања, руски језик је пре неколико година укинут. Одлуком Министарства просвете, енглески језик се изучава од првог разреда као обавезни предмет, док се немачки језик изучава од трећег разреда.

Током протеклог времена VIII разред у нашој школи завршило је око 2300 ученика, од којих је скоро половина из школе изашло са одличним успехом, зависно од генерације. Из сваке генерације између 15 и 20 ученика добије Вукову диплому, за изузетан постигнут успех у току школске године.

Први директор школе био је Мирослав Видосављевић од 1982. до 1993, а после њега школом су руководили Драгољуб Станојевић од 1993. до 1997. године – професор педагогије; од 1997. до 2001. године Мирослав Маринковић – наставник разредне наставе; од 2001. до 2006. године Градимир Милановић – професор физичког васпитања; од школске године 2006. до 2010. Љубиша Благојевић – професор ликовне културе, а од краја 2010. године, школу води професорка математике Владица Булатовић.

---

ШКОЛА ДАНАС

Данас школа тежи да, кроз константну модернизацију наставног процеса и набавком савремених учила, ухвати корак с временом у коме живимо те да својим ученицима пружи што боље услове за стицање знања.
Један од забрињавајућих проблема јесте стално смањење броја ученика. У почетку рада 1982. године број ученика, у свих осам разреда и у матичној школи и у подручним одељењима, износио је 893, а данас је тај број знатно мањи и износи 433 ученика у 22 одељења, од којих су два мешовита у селима Видровац и Трњане.

Школа сваке године обележава свој дан. До 1993. године то је био 25. мај, у складу са именом које је носила. Променом имена школе, промењен је и датум Дана школе. То је рођендан Бранка Радичевића који се слави 27. марта, мада се у неким изворима помиње и 14. март. Определили смо се за онај први датум, јер су то први дани пролећа када је и време лепше. Тог дана одржава се свечана седница на којој се, уз присуство бројних гостију, представника неготинских школа и представника општине, сумирају резултати рада од претходног Дана школе. Тада се додељују признања ученицима – победницима на бројним такмичењима знања, талентованим младим ликовним ствараоцима, учесницима многих конкурса у Републици, али и на међународним конкурсима, као и изузетним бројним спортистима, појединцима и екипама, шахистима…Прилика је да се школа тог дана захвали и симболично одужи свима који раде, па се додељују јубиларне награде радницима школе који раде десет, двадесет или тридесет година.

Од наставних средстава школа има неколико кабинета за рачунарима, 3D штампач, неколико паноа и видео пројектора, учионицу са интерактивном таблом, велики избор постера писаца, научника и историјских личности, паное, географске карте, моделе визуелног и практичног материјала у разредној и предметној настави. Сви рачунари умрежени и повезани на Интернет преко Академске мреже, а такође су ту и притучни АДСЛ модеми, од којих су два у селима Видровац и Трњане. Такође, цела школа је умрежена бежичном Интернет мрежом са најмодернијим опремом, док наставници имају могућност исту да користе за свој електронски сервис ЕсДневник, као и приступ интернету ради наставе.

Током школске 2010./2011. године, школа је 15. априла добила потпуно нов кабинет са 30 рачунара које дарује Министарство просвете и предузећа која спонзоришу акцију “Дигитална школа”. Тренутно је кабинет у фази обнављања.

Школа има два одељења продуженог боравка и две специјализоване учионице. Учионицу са интерактивном таблом, видео бимом и новим ентеријером, а такође и учионицу за учење и дружење ученика, која поседује ТВ, компјутер, и комплетан намештај како би се ученици одморили и нешто креативно научили док чекају превоз.

У оквиру Развојног плана школе, као и Акционог плана за остваривање рада школе, испланиране су бројне активности у циљу унапређења васпитно-образовног рада и уређења школске средине. У току је завршница радова на ентеријеру фискултурне сале, коју финансира Министарство просвете, а такође се наставља са санацијама појединих делова саме школске зграде.