Своју ренесансну личност ученик наше школе, Богдан Јовановић, почео је испољавати у раном, нежном добу, када деца најчешће јуре за илузијама што их креира њихов разиграни ум, он је стајао, загледан у зачуђујућу стварност, са намером да је схвати, спозна, и освоји. Наравно, одмах је разумео да тако озбиљног противника не можеш напасти само са једног фронта, те је јуришао на њу армијама математике, информатике, лингвистике, географије, историје, физике, хемије…
И као да то није довољно, својом гитаром покушавао је откључати тајне дворане уметности, те и тамо смело и радознало корачати…
Није Богдан заборављао ни на своју физичку кондицију, те се успешно бавио и рукометом, старајући се да његов блистави ум борави у здравом телу…
А данас, када је на раскршћу и када само можемо слутити куда ће га његова бескрајна радозналост и глад за знањем одвести, можемо са поносом рећи да је у ОШ „Бранко Радичевић“ учио како да корача ка великој судбини и да он, више него заслужено, ове године, носи титулу „Ученик генерације“.
Хемија, географија, енглески језик, програмирање само су неке од области које занимају Богдана Јовановића, ученика 8. разреда наше школе. О ширини његових интересовања, начину на који проводи слободно време и његовим плановима за будућност можете сазнати у редовима који следе.
У току протекле и ове школске године си остварио завидне резултате на различитим такмичењима. Ту су хемија, физика, техника и технологија, Дабар, Мислиша, информатика и програмирање. Био си још и на такмичењу из енглеског језика, историје, географије… Имаш заиста широк круг интересовања. Шта је оно што те највише интересује од набројаних области?
У принципу ме све интересује, али сам некако највише усмерен на информатику и програмирање. Од првог „Дабра“, мислим од другог разреда и такмичења из математике и информатике, па чак и мБота, заинтересовао сам се за програмирање. Био сам учесник Летње школе програмирања Фондације Петља у Вршцу где смо имали прилике да радимо мало озбиљније, да направимо неке своје програме и игрице и да од људи који се баве тиме чујемо како је радити у ИТ индустрији и које све могућности имамо у овој области. Волим и хемију, занимљива је, физику такође, енглески обожавам, али волим и историју, географију, посебно и технику и технологију, али је тренутно информатика на првом месту.
Уз редовну похађаш и музичку школу. И ту постижеш успехе. Можеш ли да нам наведеш неко такмичење из те области?
Завршни сам разред на одсеку гитаре у класи Ане Данесковић. Редовно се такмичим и имам доста награда, од почетка школовања прве на школским такмичењима, па прве и једну другу на међународном фестивалу „Златна нота“ на којем учествујем и ове године. Прво учешће ми је на Међународном фестивалу гитаре „Наисус“ у Нишу где сам освојио трећу награду па ми је драго да ћу поново учествовати и на том такмичењу.
Нема дилеме да је за твој успех најзаслужније твоје знање, рад и учење. Кога још сматраш заслужним за све што си постигао? Желиш ли неког посебно да истакнеш?
Не бих неког посебно издвајао али сви моји наставници и наставнице су се редовно трудили да ми олакшају кад имам доста обавеза, да помогну у свему, да ме усмере, најпре моја учитељица Сузана Костић, па наставница Владица Булатовић, наставник Владица Петковић код кога сам ишао и на шах, мој разредни Љубиша Благојевић, Драган Ђукић, Иван Миловановић, моји родитељи, мој тата пре свега јер и сам воли информатику и пуно о томе зна па често са њим радим „Петљине“ задатке, али и мој разред и наравно моји другови из школе и ван школе.
Да ли је било напорно припремити се за сва та такмичења? Како си успео да организујеш свој рад везан за школске обавезе?
Много тога запамтим на часу и то ми после помаже јер је довољно да касније прочитам неку лекцију. За такмичења вежбам посебно, не толико, можда, колико би требало. Редовно обнављам градиво па немам проблема у настави.
Да ли имаш времена и за нека друга интересовања, за неки хоби?
Тренирам рукомет у Мушком рукометном клубу „Хајдук Вељко“ редовно. Поред класичне гитаре коју свирам у музичкој школи, свирам и електричну гитару и редовно свирам са својим друговима у слободно време. Преферирамо хеви метал, Металику, Ајрон Мејден, Мегадет, али волим и Рамонсе, Рамштајн.
Који су твоји планови за будућност?
Планирам да упишем Неготинску гимназију, природно – математички смер. Нисам још увек сигуран око избора факултета, па ћу видети како ћу се усмерити у средњој школи. За сада мислим да тај смер одговара мојим интересовањима.
Који савет би дао будућим ученицима наше школе?
Само да редовно уче да им се не нагомила градиво па да после
немају времена ни за шта. Да имају неки хоби, да се друже, да се
баве спортом.
