Ево једне аутентичне књиге песама Бранка Радичевића, која је изашла 1867. године из једне штампарије у Новом Саду.
Књигу је неко скенирао, била је сва у старим сликама, па смо одлучили да је направимо као ПДФ фајл и то окачимо на наш Гугл диск.
„Пeсникoвo здрaвo и збoгoм jeсу пoeтички aмблeм oвe jeдинствeнe лирикe кoja je утицaлa и утичe нa пeсникe свe дo дaнaшњих врeмeнa.У њeгoвим пeсмaмa прoнaлaзимo oкo двe стoтинe рeчи кoje нe зaтичeмo у Вукoвoм Рjeчнику, штo гoвoри и o твoрaчкoj снaзи пeсничкoг дaрa. Нeскривeнo je oткривao свoja oсeћaњa и нaдaхнитo пeвao o живoту и смрти, млaдoсти и прoлaзнoсти. Диoнизиjски aспeкт њeгoвe пoeзиje чини гa пeсникoм рaснe eмoциje. A у дубини свaкe њeгoвe пeсмe кипти чистa мизикa српскoг jeзикa oвeнчaнa рaзличитим пeсничким фoрмaмa и пoстипцимa“, наводи Н. Грујичић.
Не сумњамо да ћете уживати читајуће песме које имају у себи разне тематике, а нарочито дуго потискивану, у српском народу, националну и отаџбинску тематику.
Бранко је био српски национални песник, а у његовим песмама све врви од патриотизма, враћања коренима и идентитету једног старог слободарског народа који жуди да што пре ослободи своју отаџбину од Турака, Мађара и других народа и племена који желе да отму део колача тадашње поробљене Србије.
Ђудо Даничић одушевљено говори о појави Бранкових песама, као о „Новом Завијету“ који треба да обасја Србина:
„Мени се све чини да ће се ова (1847) година спомињати у српској књижевности, истина не као лијеп данак у години, али – ако да Бог – као освитак томе лијепоме данку.
Ово сам почео слутити како сам чуо за “Нови Завјет” да се спрема својијем истинитијем видјелом и Србина да обасја.
И заиста се моја слутња све више навршује, јер досад различне прилике, и лијепе и доста их, пролетјеше више Срба по небу ведроме.
Ја нијесам сад доколан да ти их овдје све набрајам; ако нијеси спавао, ти си их видио, а ако си спавао, мучи се сад и распитуј, не био се лијенити. Али ћу ти једну такву прилику казати коју ми овдје од неколико дана гледамо, а код вас се још не види.
Та је прилика: Песме Бранка Радичевића. Ја мислим да до данас није ниједан учени Србин овако пјевао као овај Радичевић, а он пјева онако како треба Србин књижевник да пјева. Осим тога, у овој се књизи на неколико мјеста ударила права наша срећа са несрећом нашом, прави напредак наш са нашом погибли.
– Још је у књизи овој језик као суза, чист. Истина, још их је мало, врло мало, који овако мисле и раде као овај Радичевић, али “не бој се мало стадо, јер би воља оца небескога да ти да царство.”
Своју књигу Бранко је посветио „СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ“, прижељкујући тако да остави у наследство истој тој омладини здрав поглед на свет и немирење са поданичким духом, све док та омладена не сазри и нека нова генерација не ослободи Косово и остале српске територије које су још поробљене!
У то име и ми приређујемо ову онлајн публикацију у Вечну Славу великог националног прегаоца и генијалног песника Бранка Радичевића. Уживајте. Публикацију је могуће скинути са гугл диска, ако кликнете на преглед фајла – иконица у горњем десном углу ове публикације.